Trudnoća

Ishrana u trudnoći

Zdrava ishrana utiče na naše zdravlje i dobro raspoloženje u svim periodima života, a naročito u trudnoći, kada se odvija ubrzani prenos hranljivih materija iz tela trudnice prema fetusu koji ima prednost pri snabdevanju svim potrebnim nutrijentima. Za trudnicu je izuzetno važno da svoju ishranu prilagodi povećanoj potrebi za hranljivim materijama.

Folna kiselina (folat)

Folat je zajednički pojam za različita vitaminska jedinjenja sa karakterom folne kiseline. Folna kiselina (pteroilmonoglutaminska kiselina ili PGA) je najstabilniji oblik vitamina sa najvišim stepenom oksidacije koji se u više od 90% apsorbuje. Kod povišene koncentracije u dodacima ishrani i lekovima upotrebljava se isključivo u sintetičkom obliku. Od folne kiseline treba razlikovati folate. Moramo računati da je apsorpcija folata iz hrane samo 50-procentna. Količina folata u hrani izražava se kao ekvivalent folata; pri tome 1 μg ekvivalenta folata znači 1 μg folata iz hrane = 0,5 μg sintetičke folne kiseline (PGA).

Dobar izvor folata je većina voća (pomorandže, grožđe) i povrća (posebno paradajz, kupus, špinat, krastavci), piletina, riba, hleb i pecivo od integralnog brašna, mleko i mlečni proizvodi, neke vrste sira, jaja i pšenične klice. Ishrana bogata folatom sadrži prosečno 300 µg dnevno unetog folata, a to bar približno zadovoljava dnevne potrebe odrasle žene. Kod neuravnotežene ili neredovne ishrane nemoguće je osigurati sve dnevne potrebe za folatom.

Danas su nesporno dokazane zaštitno-medicinske preporuke za farmakološko uzimanje dodataka ishrani u obliku folne kiseline za sprečavanje oštećenja neuralne cevi. Žene koje žele da zatrudne ili bi mogle da zatrudne već bi četiri meseca pre trudnoće morale uzimati po 400 µg folne kiseline na dan u obliku dodatka ishrani i nastaviti sa redovnom primenom radi sprečavanja oštećenja neuralne cevi u prvoj trećini trudnoće.

Potrebe za folnom kiselinom ponovo se povećavaju kod dojilja zbog dodavanja folata sa mlekom (80 µg). Folat je u mleku naime vezan za belančevinu i u tom obliku se veoma dobro apsorbuje i zadovoljava potrebe novorođenčeta za folnom kiselinom. Ako se uzmu u obzir povećane potrebe kod dojilje koje mora da osigura njen metabolizam, preporučuje se dodatak od najmanje 200 µg folne kiseline u obliku dodatka ishrani.

Evropska agencija za sigurnu hranu (EFSA):

Uzimanje folne kiseline povećava nivo folata kod trudnica. Niski nivo folata kod trudnica znači faktor rizika za oštećenje neuralne cevi u razvoju fetusa.

Energija

Potrebe za energijom su povećane, a zasnivaju se na pretpostavci da trudnoća traje 250 dana od začeća. U tom periodu trudnica će prosečno potrošiti 80.000 kcal. U prvom tromesečju nema povećane potrebe za energijom i jednaka je kao kod odrasle žene. U drugom i trećem trimestru žena treba povećati energetski unos za dodatnih 300 kcal/dan. Preporučeni odnos glavnih hranljivih sastojaka je jednak preporukama za zdravu uravnoteženu ishranu u kojoj je 50–60% energetskih potreba zadovoljeno ugljenim hidratima, 20–35% masnoćama i 10–20 % belančevinama.

Ugljeni hidrati

Prednost u ishrani dajemo složenim ugljenim hidratima koji su bogati nutritivnim vlaknima (integralni hleb, testenina, neoljušteni pirinač…) pred prostim ugljenim hidratima (beli hleb, šećer, slatkiši…). Važan izvor ugljenih hidrata, vitamina i minerala su sveže voće i povrće. Neka trudnica jede prvoklasno voće i povrće bez ograničenja, u svežem i kuvanom obliku. Da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina i minerala u uravnoteženoj dnevnoj ishrani trudnice, ishrana treba da sadrži najmanje 3 do 5 porcija povrća i 2 do 4 porcije voća ili drugim rečima 100–300 g povrća i isto toliko voća. Više od polovine te hrane mora biti sirova (salate).

Belančevine

U trudnoći se potrebe za belančevinama povećaju tek posle četvrtog meseca (tabela 2). Ishrana mora sadržavati 1 g belančevina/kg telesne težine na dan. Zbog toga dnevnoj ishrani treba dodati 15 do 20 g belančevina. Dovoljna količina belančevina potrebna je zbog povećanja majčinog tkiva i za nesmetan optimalan rast fetusa. Unos belančevina neposredno utiče na težinu novorođenčeta.

Masti

U trudnoći se unos masti može povećati na 35% energetske vrednosti. Važan je međutim i sastav masti.

U ishrani preporučujemo:

  • 10 % zasićenih masti (meso i mesni proizvodi, mleko i mlečni proizvodi),
  • 10 % jednostruko nezasićenih masti (ulje uljane repice, maslinovo, suncokretovo, kukuruzno ulje) i
  • 10–15 % višestruko nezasićenih masti (morske ribe).

U mešovitoj ishrani pojedemo previše zasićenih masti i premalo višestruko nezasićenih masti (omega-3 masti), koje su važne za razvoj mozga kod odojčeta. Esencijalne masne kiseline (EPA – eikozapentaenska masna kiselina, DHA –dokozaheksaenska masna kiselina, AHA – arahidonska masna kiselina) imaju velik biološki značaj u prenatalnom periodu te za vreme trudnoće i dojenja. Omega-3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline, što znači da se za njihov dovoljan unos moramo pobrinuti odgovarajućom ishranom. DHA i AHA su esencijalni sastojci strukturnih lipida mozga fetusa.

DHA se nalazi isključivo u morskoj ribi (omega-3 masti). Različit unos pojedinih masnih kiselina sa ishranom odražava se u sastavu majčinog mleka. Za dovoljan unos omega-3 masti preporučuje se redovan unos žitarica, koštunjavog voća, mahunarki, zelenog povrća i najmanje dva puta nedeljno morske ribe (losos, skuša).

Omega-3 masne kiseline DHA

DHA je glavna strukturna mast u ljudskom mozgu i očima, što znači da se približno 97 % omega-3 masnih kiselina nalazi u mozgu i 93 % svih omega-3 masnih kiselina u mrežnjači. DHA je vrlo važna za razvoj mozga i očne mrežnjače fetusa u trećem trimestru trudnoće i do 18. meseca života deteta.

Prirodni izvor su pre svega ribe iz hladnih mora (losos, tuna, bakalar, sardele) te laneno seme i koštunjavo voće. Međutim, usled brzog tempa života jedemo previše prerađene hrane, a premalo svežih namirnica i premalo ribe. Posledica je smanjen unos omega-3 masnih kiselina. Za optimalan efekat trudnicama i dojiljama preporučuje se uzimanje najmanje 200 mg DHA na dan.

Evropska agencija za sigurnu hranu (EFSA):

Unos dokozaheksaenske kiseline (DHA) putem majke pomaže u normalnom razvoju:

  • vida kod odojčadi do 12. meseca života
  • očiju kod fetusa i odojčeta dojenog majčinim mlekom
  • mozga kod fetusa i odojčeta dojenog majčinim mlekom

Tabela 2: Nutritivne preporuke za trudnicu u poređenju sa preporukama za odraslu ženu u generativnom periodu (DACH, 2000)

Nutrijenti Odrasla žena Trudnoća posle 4. meseca
Energija (kcal/dan) 2300 2600
Voda (ml) 2270 2360
Belančevine (g) 86 98
Kalcijum (mg) 800 1200
Gvožđe (mg) 15 30
Folat (µg) 400 600
Vitamin B12 (µg) 2,0 2,2
Vitamin D (IE) 400 400
Jod (µg) 200 220

Gvožđe

Gvožđe je mineral koji doprinosi normalnom stvaranju crvenih krvnih ćelija i hemoglobina te funkcionisanju nekih enzima. Doprinosi normalnom transportu kiseonika u placentu i ćelije. Dovoljno snabdevanje gvožđem u trudnoći je veoma važno. U trudnoći sa jedne strane nema menstrualnog gubitka krvi, a sa druge strane za fetus je dodatno potrebno oko 300 mg, za placentu oko 50 mg i za povećani volumen majke oko 450 mg gvožđa. Tako je u trudnoći potreban ukupan prosečni unos od 30 mg gvožđa na dan, što se putem ishrane po pravilu ne može postići. Stoga nakon navršene 12. nedelje trudnoće (početak drugog trimestra) treba dodavati gvožđe u obliku dodataka ishrani u količini od 30 mg/dan. Premali unos gvožđa i folata povezan je sa preranim rođenjem i zastojem razvoja fetusa u materici.

Evropska agencija za sigurnu hranu (EFSA):.

Gvožđe doprinosi normalnom stvaranju crvenih krvnih ćelija i hemoglobina

Planiranje trudnoće

Briga za novorođenče ne započinje tek kada se rodi, započinje mnogo ranije, pre njegovog začeća. Zdravlje i pravilan nutritivni status majke su najvažniji faktori za uspešan početak, tok i završetak trudnoće. Uravnotežena ishrana, odgovarajuća telesna aktivnost i odgovarajuća okolina održavaju dobro zdravlje žene u reproduktivnom periodu.

Pročitaj članak
Andreja Širca Čampa
Andreja Širca Čampa,
univ. dipl. inž. živ. tehn.
klinički dijetetičar

Dojenje

Mamina ishrana posle porođaja i nije baš komplikovana, briga o tome šta jesti može da postane prava muka, uprkos dobrim namerama okoline. Kao i u vreme trudnoće mamina ishrana tokom dojenja mora i dalje biti bogata visokokvalitetnim namirnicama jer će tako obezbediti optimalno stvaranje visokohranljivog i visokokvalitetnog mleka.

Pročitaj članak
Tena Niseteo,
dipl. inž. preh. tehn.
nutricionista, specijalista za kliničku ishranu i metabolizam
Klinika za dečije bolesti, Zagreb

Novalac® prenatalne kapsule su dodatak ishrani. Dodatak ishrani nije zamena uravnoteženoj i raznovrsnoj ishrani.